Sledećeg leta u Marijenbadu

"ratove koje smo vodilinismo ni primetilineprijatna tišina ranog jutrabila je odličan aperitivza predstojeću zabavu""Sledećeg leta u Marijenbadu" je poetski scenario putovanja kroz liminalne prostore identiteta, ljubavi i zaborava. U duhu Felinijevog "8½", Sorentinove "Velike lepote" i Resneove hipnotičke enigmatičnosti filma "Prošle godine u Marijenbadu" (na koji ova zbirka i referiše u naslovu), Bogdan Milanović u ovoj knjizi ne piše klasične pesme. On režira kroz krupne kadrove, flešbekove, dijaloge i oniričke prizore.Scene su napisane kao da će se film zaista snimiti. Kroz niz kratkih, filmskih scena i poetskih fragmenata, autor majstorski gradi atmosferu napetosti i melanholije. Mateo i Matea, glavni protagonisti ove zbirke/scenarija/lirskog romana, junaci su u svojevrsnom unutrašnjem begu, dvoje ljudi koji se traže kroz gradove, sobe, snove i pređašnje verzije sebe. Oni su ljubavnici, saputnici, senke jedno drugom. Niko od njih nije sposoban da zaista “ode”, ali ni da ostane. Svet zbirke je luksuzan i dekadentan, urban i senzualan, ali slomljen. Junaci su lepi i elegantni, ali ne znaju kuda da krenu. Ono što ostaje su trenuci - potraga za suncem u Ljubljani, radoznale opatice u Rimu, vožnja kroz sneg u Umbriji, doček Nove godine u klubu u Berlinu, bazen hotela “Petit Mort”, piletina u Bijaricu. I rečenica koja odzvanja: "Računali su na mene, a ja sam prostirala čaršave preko iskrzanih sećanja."Hrabro. Originalno. Buduća kultna knjiga.